Misionska konferencija „Potreban si mi – Bog“, koju je u ciklusu od pet prolećnih vikend-konferencija organizovalo Odeljenje za adventističku misiju Jugoistočne evropske unije u saradnji sa Severnom crkvenom oblašću, održana je 7. i 8. aprila u Novom Sadu.

Nekoliko stotina vernika iz Novog Sada i okolnih mesta slušalo je  jednog od vodećih evanđelista, govornika, trenera i autora 12 knjiga,  pastora Rasela Barila iz Severnoameričke divizije u Mičigenu, koji godinama drži seminare širom Sjedinjenih Država, Kanade i Evrope. Iako je pastor Baril prvi put u Srbiji, on javnosti nije nepoznat. Nekoliko njegovih knjiga, naime,  prevedeno je  na srpski jezik. Među njima  su: „Revolucija u crkvi“ koja je doživela ogroman uspeh i “Radikalno promenjena crkva 21. veka“ koja je kod nas nedavno objavljena. Ta knjiga je zapravo bila okosnica misionske konferencije u Novom Sadu.

Dobrodošlicu uvaženom gostu poželeli su predsednici JIEU i Severne oblasti, Đordje Trajkovski i Dragan Ćirić, a sekretar za misionstvo pastor Laslo Galus predstavio je program konferencije koja bi trebalo da ukaže pre svega na značaj i ulogu hrišćanskog učeništva u crkvi 21. veka.

Ko su Hristovi učenici i kako se oni prepoznaju – bila je uvodna tema konferencije. Samo ona crkva koja je utemeljena na kvalitetnim međuljudskim odnosima i zajedništvu preko malih grupa ima potencijal da pokrene  korenite promene u crkvi i životu hrišćana. Crkva treba da bude mesto ispunjeno AGAPE-bezuslovnom  ljubavlju. Postati Hristov učenik je  izazov, a crkva koja stvara učenike – ideal. Biti duhovno zreo učenik, spreman da svoje talente i sposobnosti upotrebi za rad u misionstvu mnogo je važnije nego biti vernik. I stoga zadatak savremene, žive  crkve jeste da neguje učeništvo koje je suština, srž trostruke anđeoske vesti.

U popodnevnom delu konferencije bilo je reči o tome kako ovaj program  ostvariti,  unaprediti molitveni život, prepoznati svoje talente i mesto u crkvenoj zajednici koja će tako postati privlačna.

Uvodna tema drugog konferencijskog dana bila je Sveštenstvo svih vernika. To je bila radikalna ideja reformacije. U tradicionalnoj crkvi onoga vremena, kao i u današnjoj, sveštenstvo čine školovani teolozi.To, medjutim, nije bila prvobitna Božja ideja. Starozavetne knjige ukazuju na to da je Izrailjski narod, dakle svaki pojedinac, trebalo da bude sveštenik. Ali, zbog događaja na Sinaju tu ulogu preuzelo je Levijevo pleme. Poruka tadašnje crkve bila je “Dođite” da vidite slavu Božju.

U nastavku izlaganja pastor Baril je posebnu pažnju posvetio novozavetnoj crkvi koja ima  sasvim drugačiju poruku: “Idite“. Religija je ovde organizovana po misionskom modelu po kojem je svaki pojedinac sveštenik koji propoveda Evanđelje u svojoj porodici, na ulici, u komšiluku…“Vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka…“(1. Petrova 2.9)

Pastor Rasel Baril je svojom energijom, nadahnućem i stilom izlaganja oduševio prisutne i naveo na ozbiljna razmišljanja o potrebi za promenama i reorganizacijom crkve 21. veka kojoj preti gašenje.

Dragan Ćirić je izjavio da mu je bilo zadovoljstvo da čuje uvaženog predavača i poželeo da odluka  prisutnih bude: “Danas sam saznao da sam ti, Bože, potreban“.

Olga Popov, koja je došla čak iz Slovenije, kaže da je pročitala skoro sve njegove knjige i da jedva čeka da postanemo učenici, a ne samo komentatori.

Ljiljana Paunić je tek sada razumela u čemu je razlika izmedju učenika i vernika, a Svetozar Stojinov koji je hrišćanin već 63 godine, podseća  da je formiranje malih grupa način rada koji su praktikovali pioniri adventizma.

Konferencija u Novom Sadu pokrenula je, naravno, mnoga pitanja, ideje  i teme za razmišljanje, i među pastorima i među vernicima. Opšti utisak je da su predavanja ove vrste više nego potrebna, a budućnost će pokazati koliko su ona i ozbiljno shvaćena.

Mirjana Knežević

U Sarajevu se, od 23-25. marta 2012. godine, okupilo više od sto učesnika konferencije na kojoj se govorilo o dijalogu i boljem razumevanju muslimana i adventista. Ovu konferenciju je organizovala Crkva u Bosni i Hercegovini u saradnji sa Jugo-istočnom evropskom unijom Hrišćanske adventističke crkve. Na konferenciji su bili prisutni vernici iz svih područja Bosne i Hercegovine, kao i i iz drugih oblasti Jugo-istočne evropske unije.

Svi su želeli da saznaju više o tome kako pronaći zajednički jezik sa našom braćom i sestrama muslimanima kojih u Jugo-istočnoj evropskoj uniji ima više od šest miliona. Predsednik Jugo-istočne  evropske unije, Đorđe Trajkovski, nas je podsetio: ”Bog nema druge ruke osim naših!” Laslo Galus, koordinator naše Unije za adventističku misiju,  istakao da je Božji osnovni misiološki princip da se sa nama sreće tamo gde se nalazimo, što je takođe i princip koji treba imati na umu kada se radi o adventističko-muslimanskim odnosima.

Glavni govornik ovog skupa bio je Petras Bahadur, pomoćni direktor za adventističko-muslimanske odnose pri Generalnoj konferenciji. Umjesto da ukazuje na razlike, Bahadurov pristup je pronalaženje zajedničkog jezika. On smatra da se ključ za dobre odnose sa muslimanima nalazi u našem identitetu i da je to nešto što se treba iskoristiti da bi se sazidali mostovi. Većina muslimana ne zna da su adventisti pokret koji ima dosta toga zajedničkog sa Islamom. Bahadur koristi Kuran da pokaže kako ta knjiga ne samo da ukazuje na Bibliju nego i podstiče sve muslimane da je čitaju!  Kuran takođe visoko ceni Isusa i ukazuje na njega kao na jedinog bezgrešnog proroka.

Ova konferencija je mnogima otvorila oči.  Jedna žena, član Hrišćanske adventističke crkve u Sarajevu, koja je udata za muslimana, je ovu konferenciju doživela kao odgovor na njene molitve!  Na njegovu vlastitu inicijativu, njen muž je prisustvovao skoro svim predavanjima.  Takođe je izjavio u privatnom razgovoru: ”Ovo je pozitivna stvar u Adventističkoj crkvi!  Više ovakvih sastanaka treba da se organizuje.  Mi moramo bolje da upoznamo jedni druge.”  I tako, premda je ova konferencija bila namenjena obučavanju adventista za uspostavljanje boljih odnosa sa muslimanima, ispostavilo se da je ona takođe bila i spontana prilika za iznošenje adventističkog verovanja.

Pastor Stevan Mirčeta, predsednik Crkve u Bosni i Hercegovini, je pokazao veliki entuzijazam da Bahadura ponovo pozove u Bosnu.  Rekao je: “Ova konferencija je bila vrlo važan prvi korak, ali ne jedini i definitivno ne poslednji!”

10 marta 2012 godine održana je prva Misionska konferencija Makedonske misije Hrišćanske adventističke crkve u Skoplju na kojoj je bilo prisutno više od 200 vernika iz svih krajeva Makedonije. Moto konferencije je bio: Potreban si mi! – Bog. Cilj ove misionske konferencije bio je da duhovno osnaži vernike i da ih motiviše za aktivno uključivanje u misiju crkve. Gost konferencije je bio Janoš Kovač – Biro, sekretar Odeljenja za misionstvo pri Transevropskom odeljenju Generalne konferencije. Glavna tema konferencije je bila služba u malim grupama. Pastor Janoš je svojim izlaganjima i nadahnjujućim nastupom motivisao sve prisutne da formiraju male grupe i da se uključe u ovakav način rada za Gospoda. Sledećeg dana, 11 marta, u okviru misionske škole, pastor Janoš je održao seminar o malim grupama svim vernicima koji se obučavaju da postanu lokalni misionari. Ovaj vikend je zaista bio značajan za crkvu u Makedoniji. Verujemo da će rezultati konferencije biti vidljivi u vremenu koje je pred nama.

Patrijarh Moskve i cele Rusije Kiril dao je u decembru 2011. veoma zanačajnu izjavu za ceo hrišćanski svet. U vreme kada mnogi protestantski lideri promovišu apsurdnu jeres da je deset Božjih zapovesti ukinuto, Patrijarh je ukazao na  potrebu čoveka za sedmičnim odmorom, upravo radi čega je od Boga dat dan subotni.

Svima je poznata četvrta Božja zapovest – “Sećaj se dana subotnog da ga svetkuješ”. Međutim, debata oko nje traje stolećima. Da li je čoveku potreban odmor svake sedmice? Koji je dan Bog blagoslovio i naredio da ga se sećamo – subote ili nedelje? Ostaje li na snazi ova zapovest i u 21. veku?

Na prvom mestu, zapovest o sedmičnom odmoru,  “Seti se dana od odmora da ga svetkuješ.” Je jedna od Deset Božjih zapovesti, ona je ista kao i  zapovest: “Ne čini preljube”, “Ne kradi”, “Poštuj oca svojega i mater svoju”. Zanemarivanje sedmičnog subotnog odmora, može dovesti do neželjenih posledica, gubitka zdravlja i neplaniranog odlaska u bolnicu. Pa zar onda nije bolje da poštujemo Božju zapovest koja nas uči da šest dana radimo , a sedmoga da se odmaramo, „seti se dana od odmora da ga svetkuješ?”

Veoma je važno da se kao hrišćani podsetimo da je Gospod Isusu svetkovao subotu (Luka 4: 16), i poučavao je narod da je On kao Gospd veći od tradicije (Matej 15: 3). Zanimljivo je da moderna “zapadna” tradicija smatra držanje Božjih zapovesti legalizmom, dok Sveto Pismo naziva kršenje zapovesti bezakonjem. Božji Sin je napomenuo da nije došao da pokvari zakon, već da ga ispuni i uzdigne  (Matej 5, 17. Isaija 42, 21). Apostoli, su takođe imali običaj da svetkuju subotu (Dela 16, 13). Biblijsko obeležje svetih koji pripadaju Božjoj crkvi imaju veru Isusovu i drže zapovesti Božje (Otkrivenje. 12, 17; 14, 12).

Na drugom mestu, Bog je zapovedio da svetkujemo subotni dan, a ne nedelju. Teolozi su svesni da u Svetom Pismu nemamo nijedan Božanski savet ili preporuku za svetkovanje nedelje, prvog dana u sedmici. Šta je prvi dan? Sva četri Evanđelja nam govore da je Isus vaskrsao prvog dana sedmice, tj. u nedelju. Bog je blagosloviо i posvetio (na grčkom „odvojio”) sedmi dan za odmor (1.Mojsijeva 2, 2.3). Vi se možete odmarate nedeljom, kao i bilo kojim drugim danom u sedmici, međutim svetkovati nedelju, ne samo što nema nikakvog smisla i nijednog biblijskog dokaza za to, već to predstavlja gaženje četvrte zapovesti koju je Bog dao.

I na kraju, kada je reč o Deset Božjih zapovesti, u Bibliji nam se kaže: ”jer kroz zakon dolazi poznanje greha”. (Rimljanima 7, 7; 3, 20). ). To znači da mi grešimo, ako odbijamo da ih izvršavamo. I to nije samo pitanje preljube ili krađe, nego i našeg odnosa prema danu subotnom – da li ćemo ga se sećati ili ćemo ignorisati zapovest Božju, a potom i svoje zdravlje?

U nekad najtolerantnijem gradu, uništeni panoi za tribinu „Novi pogled na život”

U poslednja tri dana nepoznati počinioci čak tri puta su oštetili i ukrali panoe Kulturnog centra Kikinda, izložene u najstrožem centru grada. Panoi se nalaze pod osvetljenjem, neposredno u blizini banaka, crkve, gradskih ustanova kulture.

Na meti huligana, čak triput uzastopno, našao se pano kojim Hrišćanska adventistička crkva poziva građane na tribinu „Novi pogled na život” – kaže direktor Kulturnog centra Srđan Tešin. – Prema Ustavu i Krivičnom zakoniku, ovo huliganstvo spada u domen izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Huliganstvo je prijavljeno policiji, koja je izašla na mesto događaja. S obzirom na to da se Kulturni centar bavi i uslugama reklame i da od iznajmljivanja reklamnih panoa ostvaruje prihode, ovoj ustanovi je naneta velika šteta. Izraženo u novcu, to je oko 10.000 dinara, međutim, to u ovom konkretnom slučaju nije najbitnije.
- Najveća šteta je naneta Kikindi i Kikinđanima, jer je na desetogodišnjicu od dobijanja OEBS-ove nagrade za najtolerantniji grad u državi, sada osramoćena, time što pojedinci permanentno i bezobzirno atakuju na osnovna ljudska prava, kao što su prava na slobodu misli, savesti, veroispovesti i izražavanja – naglasio je Tešin. Kulturni centar Kikinda najoštrije osuđuje ovaj huliganski čin i očekuje od nadležnih državnih organa da otkriju i kazne počinoca ili počinioce.

Humanističke i sekularističke organizacije optužile su Evropsku uniju da im uskraćuje jednako postupanje u poređenju sa hrišćanskim crkvama u Evropi.

“EU ne treba da vodi dijalog sa suštinski nedemokratskim organizacijama,” kaže Dejvid Polok, predsednik Evropske humanističke federacije, sa sedištem u Briselu. “Bavljenje Rimokatoličkom crkvom daje toj crkvi privilegovani položaj u EU savetima, a ona ne predstavlja svoje članove i ima stavove koji su daleko od margina generalnog evropskog mišljenja.”

Polok, britanski humanista, govorio je ispred prvog “seminara o dijalogu” između humanista i službenika EU pod Lisabonskim sporazumom iz 2007. godine, koji nalaže vođama EU da vode dijaloge i sa religioznim i sa nereligioznim grupama.

U jednom intervjuu, Polok je rekao da sekularisti planiraju da upotrebe seminar da pokažu kako se prema nereligioznim građanima ponaša kao da su “manje vredni i grešni” i uskraćuju im se poslovi i službe.

Ipak, vođe crkava odbacuju optužbe i kažu da crkve “doprinose evropskim integracijama na demokratski, transparentan način.”

“Imamo iste mogućnosti da iznosimo ideje kao i humanisti,” kaže Johana Touzel, francuska predstavnica Komisije konferencije evropskih biskupa. “Razlika je u tome što crkve koriste ovo sredstvo da organizuju plodonosne dijaloge, imaju nešto da kažu i ponude u problemima s kojima se suočava EU.”

Službenici EU održali su godišnji sastanak sa predstavnicima katolika, pravoslavaca, protestanata, Jevreja i muslimana, i svoj treći godišnji sastanak sa humanistima i sekularistima u novembru 2011. godine.

“Ako EU želi pošten, jednak dijalog sa svojim građanima, trebalo bi da nam da privilegovan položaj,” kaže Polok, “pošto mi funkcionišemo na dobrovoljnoj osnovi i uopšte ne primamo nikakvu podršku od strane onih koji plaćaju poreze.”

Nakon što su izazvale malo turbulencije kod nekih putnika, Aljaska Erlajns više neće deliti molitvene kartice zajedno s odrocima u avionu, objavila je ova kompanija 25. januara.

Kartice, na kojima se nalaze jedan ili dva stiha iz Psalama, bile su karakteristika Aljaska erlajns 30 godina, nadahnjujući neke a nervirajući druge putnike.

“Ova teška odluka nije olako donešena,” pisali su predsedavajući grupe Aljaska Er, Bil Ajer, i predsednik Aljaska erlajns, Brad Tilden, u pismu koje su uputili čestim putnicima.

Iako su neki putnici cenili molitve, “čuli smo da mnogi od vas veruju da je religija neprikladna u avionu, a neki su se uvredili kada smo delili kartice. Religijsko verovanje je duboko lično i njeno deljenje s drugima je individualni izbor,” pisalo je dalje u pismu.

Ustvari, relativno malo klijenata Aljaska erlajnsa primilo je kartice od 2006. godine. Putnici prve klase i dalje su ih pronalazili na svojim tacnama sa hranom, ali samo na letovima dužim od četiri sata, kada se služila hrana.

Avio linija, koja godišnje preveze više od 16,5 miliona putnika, prestala je da deli kartice 1. februara.

Herijet Baskas, koja piše o putovanjima, pisala je o toj promeni na svom internet sajtu i rekla da je retko videla da neka priča privlači toliko pažnje.

U anketi, koja nije bila naučna, na njenoj internet strani, skoro 20000 ljudi odgovorilo je na njeno pitanje, “Da li biste se uvredili kada biste dobili molitvenu karticu?” Oko 80 posto je napisalo da se ne bi uvredilo, a 20 posto da bi.

Rezultati su iznenadili Baskasovu. Ljudi sa kojima je razgovarala o karticama smatraju da je običaj čudan, bez obzira da li je religiozan ili ne.

“Čini se kao da se jedan svet meša s drugim,” rekla je ona.

Molitve, odštampane preko prekrasnih slika planinskih venaca ili zalaska sunca, uzete su iz Psalama, koje čitaju i hrišćani i Jevreji. Neki putnici, prema avio kompaniji, smatrali su da su molitvene kartice ideja bivšeg predsednika Brusa Kenedija, odanog prezbiterijanca i starešine u svojoj crkvi.

Pismo čestim klijentima objašnjava da su kartice bile marketinški potez koji se smatrao dobrim načinom da Aljaska erlajns bude prepoznatljiva.

Konzervativni prezbiterijanci osnovali su novu veroispovest 19. januara, navodeći da je Prezbiterijanska crkva u Sjedinjenim Američkim Državama (PC(USA)) previše zauzeta unutrašnjim sukobima i birokratijom da bi negovala zdrave crkvene zajednice.

“Ovo “novo reformisano telo” ima za cilj na neguje novi način života crkve, baš kao što su tradicionalne, glavne veroispovesti ustale da služe u svoje vreme,” pisale su vođe novog Evangelikanskog zavetnog reda prezbiterijanaca (ECO).

Više od 2000 ljudi prisustvovalo je sastanku ECO u Orlandu, na Floridi poslednje sedmice u januaru, ali ankete ukazuju da većina još nije odlučila da li da napusti glavnu Prezbiterijansku crkvu, navodi jedan nezavisni prezbitarijanski časopis.

Do stvaranja ECO došlo je posle glasanja u svim crkvama PC(USA) da se skine dugogodišnja zabrana da homoseksualci budu sveštenici. Iako se homoseksusalnost ne spominje u osnivačkim dokumentima ECO, njena posvećenost konzervativnoj teologiji i nepogrešivosti Biblije ukazuje na to da se homoseksualno sveštenstvo neće tolerisati.

ECO se nada da će biti drugačiji od ostalih tako što će stvoriti sistem za vršnjake u crkvama, zagovarajući obučavanje vođstva i postavljajući manje hijerarhijski oblik vođstva od PC(USA).

Crkvama koje im prilaze daće se prilika da zatraže zajedničko članstvo i u PC(USA) i u ECO, ili da se pridruže ECO kao punopravni članovi, što će zahtevati ispisivanje iz PC(USA).

Nekoliko desetina crkava već je počelo da napušta PC(USA) kako bi se pridružilo jednoj drugoj konzervativnoj veroispovesti, Evangelikanskoj prezbiterijanskoj crkvi. Za razliku od te veroispovesti, ECO kaže da je u “potpunosti posvećeen” odobravanju da žene budu sveštenici.

Iako je i dalje najveća prezbiterijanska veroispovest u SAD, PC(USA) je prema crkvenim statistikama izgubila više od 500,0000 vernika između 1998. i 2009. godine prema, a sada se taj broj popeo na oko 2 miliona vernika.

U zajedničkoj izjavi, osam PC(USA) starešina molilo je konzervativce da ne napuštaju veroispovest, čak iako priznaju napetost zbog odluke o homoseksualnom sveštenstvu. “Nemojte da dozvolite da jednostrano mišljenje bude sve o čemu razmišljate dok težite da prepoznate Božji poziv za vas i vaše crkve,” pisale su starešine.

Odeljenje za Adventističku misiju Jugoistočne evropske unije Hrišćanske adventističke crkve organizuje ovog proleća pet vikend misionskih konferencija. Moto konferencija je: “Potreban si mi!” – Bog. Cilj konferencija je da se pažnja vernika i pastora fokusira na značaj hrišćanskog učeništva, koje, ako se ispravno shvati, ima potencijal da probudi i promeni crkvu. Gosti govornici na konferencijama su među najpoznatijim pastorima u adventističkom svetu: Rasel Baril, Mark Finli, Janoš Kovač-Biro i Petras Bahadur.

Za potrebe konferencije biće izdata nova knjiga Rasela Barila pod naslovom: Radikalno promenjena crkva 21. veka. Ova knjiga će moći da se nabavi na svim konferencijama, uključujući i izdanje na makedonskom jeziku za potrebe Makedonske misije Adventističke crkve.

dr Laslo Galus

Služba žena Jugoistočne evropske unije Hrišćanske adventističke crkve organizovala je u subotu, 3. marta, 2012. godine,  u Beogradu seminar “Govor cveća” za vođe Službe žena i aranžere cveća iz mesnih crkava Južne crkvene oblasti i druge ljubitelje cveća. Magistar za holandski cvetni dizajn Dubravka Birač – Majer iz Tuvumbe u državi Kvinslend, u Australiji, govorila je o uticaju cveća na savremnog čoveka i njegovoj potrebi za cvećem u svakodnevnom životu.

Objašnjavajući razloge zbog kojih je Bog stvorio cveće i ukazujući na cveće kao na vrata kroz koja ulazimo u riznice Božje reči i bolje upoznajemo Boga kao Stvoritelja i Darodavca, ona je pokazala kako da radosnu vest spasenja objavljujemo novim jezikom – jezikom cveća. Iz svog ličnog iskustva pokazala je kako jedan ljudski san može da se pretvori u Božji plan i kako se njena ljubav prema cveću razvila u jedinstvenu službu nazvanu “Jezik cveća”.

Neobičnim i upečatljivim cvetnim aranžmanima pokazala je zašto nam je sveže, rezano ili saksijsko, cveće potrebno u domu, crkvi i na radnom  mestu.

Prisutni ljubitelji cveća mogli su da uživaju u večernjim subotnim i nedeljnim predavanjima, praćenim oblikovanjem unikatnih cvetnih arnažmana. Subotno veče bilo je posvećeno predavanju “Potreba savremenog čoveka za cvećem”, koje je pokazalo koliko je savremenim ljudima koji žive užurbanim životom u zagađenom okruženju potreban stalan dodir sa prirodom preko cveća, a predavanje održano u nedelju uveče “Mudrost življenja na laticama cveća” pomoglo nam je da uvidimo mudrost življenja ispisanu na laticama ljiljana, podzemne orhideje i ruže.

Iskustvo učenja jezika cveća ostaće za sve učesnike ovog neobičnog događanja nezaboravno jer im je omogućilo da nauče kako da se približe ljudima u svom okruženju i kako da ih bolje razumeju. A iznad svega, i kako da razumeju Stvoritelja celokupne žive prirode i Darodavca života.

Marija Trajkovska